ISHRANA BEBA - OD MAJČINOG MLEKA DO ČVRSTE HRANE

Već ostvareni ili budući roditelji trebaju znati da je veoma važno odabrati odgovarajuću hranu za bebu tokom prve godine života, a naravno i kasnije. No, najveći rast se odvija upravo tokom prve godine života, što je više nego u bilo kojoj drugoj životnoj dobi. Važno je da hranite bebu raznovrsnom zdravom hranom i da to radite u pravo vreme. Poželjno je navići bebu na zdravu i raznovrsnu hranu u ranoj fazi života, jer će to pomoći u uspostavljanju zdravih navika u ishrani i u starijoj dobi.

Kao i u svakom periodu razvoja, tako i u novorođenačkom, svaka beba je priča za sebe i pristupa se različito.

VODIČ ZA ISHRANU TOKOM PRVE GODINE

Smatra se da čvrstu hranu ne treba uzimati pre 4. meseca. Ukoliko vaš pedijatar savetuje uvođenje čvrste hrane pre 4. meseca, u tom slučaju bi tako trebalo i postupiti.
Ovo su neki od razloga zbog kojih se smatra da nije neophodno uvođenje čvrste hrane u periodu od rođenja do navršena 4 meseca:

Majčino mleko ili formula obezbeđuju bebi sve hranljive materije neophodne za rast.
Beba uglavnom nije dovoljno fizički razvijena da jede čvrstu hranu iz kašike.
Prerano hranjenje bebe čvrstom hranom može dovesti do prekomernog unošenja nutrijenata i posledične prekomerne težine.

Neophodno je da sva deca unose dovoljno vitamina D putem ishrane(majčinog mleka, formule ili čvrste hrane) ili suplemenata, kako bi se sprečile komplikacije zbog nedostatka ovog vitamina. Preporučuje se da minimalni unos vitamina D za ove grupe bude 400 IU dnevno, počevši ubrzo nakon rođenja. Pedijatar ukoliko proceni, može preporučiti odgovarajuću vrstu i količinu dodatka vitamina D za vašu bebu, i to je najčešće u formi kapi.

dojenje_bebe

Novorođenče

Prvo što beba jede kada se rodi je kolostrum. Kolostrum predstavlja prvo majčino mleko i u njemu se nalaze izuzetno hranljive materije neophodne za razvoj, kao i antitela koja beba ne može još uvek sama da proizvede, te se na ovaj način štiti od stranih agenasa.

Kolostrum pomaže bebi da isprazni digestivni trakt od prekomerne sluzi i mekonijuma(ostatak plodove vode i supstanci koje su se nakupljale tokom trudnoće u bebinom sistemu za varenje). Poželjno je da beba sisa u ovom periodu jer ovo mleko ne samo da je zdravo za nju, već deluje podsticajno na pražnjenje mleka iz žlezda tj. dojki majke.
Količina koju beba unese u sebe je vrlo mala, a to je ni cela kafena kašičica po podoju.

Prvi mesec

Majčino ili adaptirano mleko, tj. formula je izbor ishrane za dete u prvom mesecu života.
Svakako da se preporučuje isključivo dojenje, ali ukoliko je to nemoguće, adekvatna alternativa bila bi isključivo formula.

U prvom mesecu savetuje se da beba sisa isključivo na zahtev. To znači da joj se mleko ili formula daju kada dete plače. U ovom periodu beba će se dojiti oko 10 puta dnevno. Do drugog meseca života bebe unesu u sebe oko pola litre mleka dnevno. Što se formule tiče, sa mesec dana starosti koristi se između 55 i 110g po obroku, 6 do 8 puta dnevno.

Od kraja prvog do kraja drugog meseca

U ovom periodu beba ustaljuje obroke i po mogućnosti joj se ukida noćni podoj. Beba preko dana treba da sisa na svaka tri sata, a ukoliko se budi noću, dojite dete i tada po potrebi.

Do drugog meseca bebe unesu dnevno između pola litre i litre mleka. Sa dva meseca deca bi ukoliko ne unose majčino mleko trebalo da unesu oko 150g formule po serviranju, 5 do 6 puta dnevno.

Od tri do četiri meseca

Ukoliko beba sisa, ne treba dodavati nikakav napitak, osim ako je veoma vruće, kada je poželjno dati detetu malo vode. Ako beba pije adaptirano mleko trebalo bi je pojiti ohlađenom prokuvanom vodom ili blagim čajem.

Beba u ovom uzrastu unese na dan oko litru mleka. Što se formule tiče, to bi bilo između 150 i 200g po serviranju, 5 do 6 puta dnevno.

Od pet do šest meseci

Ovo je period koji karakteriše uvođenje nemlečne hrane. Hrana se uvodi postepeno i u malim količinama - jedna do dve kašike određene namirnice dnevno. Uvek se uvodi samo jedna namirnica dnevno i to je najbolje u jutarnjim časovima kako biste što najbolje mogli da ispratite eventualne alergijske ili ostale neželjene reakcijena novu namirnicu. Uglavnom se prvo uvodi sezonsko povrće, žitarice(prethodno natopljene u vodi), banana, jabuka i kruška od voća i meso(pasirano, zatim gnječeno i seckano).

Neophodno je da vodite računa o tome da li su bebini zalogaji bezbedni, odnosno da li je hrana dovoljno sitna i adekvatne konzistencije za gutanje. Samo sigurne namirnice su dobre za bebu nakon majčinog mleka - zbog čega preporučujemo da birate pasiranu tj. kašastu hranu.

Od sedam do osam meseci

Detetu se u ovom periodu još uvek lagano uvode različite namirnice ali se i kombinuju kašice od već prihvaćenih. Sada beba može da proba teletinu, žumance i džigericu, kao i ostatak voća. Žumance treba da bude dobro kuvano(5-7 minuta) i da se daje postepeno. Kada beba prihvati celo žumance ono se može davati dva puta nedeljno u kombinaciji sa drugom hranom. Nemojte davati živo žumance bebi zbog mogućnosti zaraze salmonelom. Neophodno je da budete pažljivi sa uvođenjem jagoda i višanja, jer one daju alergijsku reakciju češće od ostalog voća.

Beba u ovom perodu može da jede žitarice, prirodan voćni sok, voćne kašice, kašice od povrća kao i meso. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju bebe u ovom uzrastu posisaju je između 500 i 750ml.

Od devet do dvanaest meseci

Pratite ponašanje deteta, pogotovo nakon namirnica za koje se smatra da nose veći rizik od alergijskih reakcija - koštunjavo i crveno voće i kikiriki. Uvek nove namirnice dajte detetu u jutarnjim časovima kako biste mogli da ispratite moguću reakciju na novu hranu.

Beba u ovom periodu može da jede veći broj namirnica, a kako se približava prvom rođendanu dete jede gotovo sve što i odrastao čovek(naravno, bez začina i uz eventualno vrlo malo soli i svežeg bilja poput celera). Zubi polako rastu, a bebe su sve više radoznale i raspoložene da osete ne samo ukus, već i teksturu same hrane.

Beba u ovom perodu može da jede hleb, žitarice, povrće, voće, seckano meso. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju bebe u ovom uzrastu posisaju je 500-750ml.

I pored uvođenja čvrste hrane, potrebno je dojiti bebu. U prvih šest meseci je to vrlo bitno, a kasnije zavisi od bebe, kao i od majke. Neki savetuju dojenje ili mlečnu formulu do 1. godine života, a postoje i formule za decu stariju od godinu dana.

beba_i_cvrsta hrana

SAVETI U ISHRANI

Ovo su neke stvari koje treba uzeti u obzir kada hranite svoju bebu:

Kada započnete sa uvođenjem čvrste hrane, uvodite bebi jednu po jednu novu namirnicu - ne mešavinu(kao što su žitarice i voće ili meso zajedno). Hranite bebu novom namirnicom 3 do 5 dana pre nego što je dodate u redovan jelovnik. Na ovaj način možete uočiti da li vaša beba ima potencijalnu alergiju ili intoleranciju(moguća intolerancija na gluten ili glutenska enteropatija nakon konzumacije žitarica) na određenu namirnicu.
Počnite sa malim količinama nove čvrste hrane - u početku kašičicu, a zatim polako povećavajte na supenu kašiku.

Prvo započnite sa uvođenjem žitarica, pomešanim prema uputstvima, zatim povrćem, voćem, i na kraju mesom.
Nemojte u početku koristiti so ili šećer kada pravite domaću hranu za bebe. Konzervirana hrana može da sadrži velike količine soli i šećera i ne bi trebalo da se koristi za ishranu bebe. Uvek operite i ogulite voće i povrće i uklonite semenke ili koštice. Posebno vodite računa o voću i povrću koje dolazi u dodir sa zemljom, jer mogu dovesti do trovanja sporama bakterija koje se nalaze u zemlji. Kasnije možete dodavati vrlo male količine soli.

Kravlje mleko ne treba dodavati u ishranu dok vaša beba ne napuni 1 godinu. Kravlje mleko ne obezbeđuje odgovarajuće hranljive materije za vašu bebu.

Ne preporučuje se davanje voćnih sokova bebama mlađim od 1 godine. Starijim bebama i deci mogu se davati samo pasterizovani, 100% voćni sokovi (bez dodanog šećera). Razblažite sok vodom i ponudite u šoljici uz obrok.

Hranite dete kašikom, dok ono samo ne nauči da je koristi. Vaša beba treba da nauči da jede iz kašike. Nemojte koristiti hranilicu za bebe. Samo formulu i vodu treba davati iz flašice.

Nemojte davati svom detetu med ni u bilo kom obliku do prve godine života. Može izazvati botulizam kod novorođenčadi.

Pomozite svojoj bebi da ostavi flašicu do svog prvog rođendana.

Ne terajte dete da pojede sve iz tanjira. Prisiljavanje deteta da pojede svu hranu na svom tanjiru čak i kada nije gladno nije dobra navika. Očekujte manji apetit i veću izbirljivost nakon prve godine, jer se tada i sam rast malo usporava.

Bebe i mala deca ne bi trebalo da jedu viršle, orašaste plodove, semenke, okrugle bombone, kokice, tvrdo, sirovo voće i povrće, grožđe ili puter od kikirikija. Ova hrana nije bezbedna i može dovesti do gušenja vašeg deteta, ukoliko je ne progutaju, odnosno udahnu. Mnogi lekari predlažu da se ove namirnice čuvaju dok vaše dete ne napuni 3 ili 4 godine. Uvek gledajte malo dete dok jede. Insistirajte da dete sedne kada jede ili pije.

Zdravim bebama obično je potrebno malo ili nimalo dodatne vode, osim u periodima velike vrućine. Kada se vaša beba prvi put počne hraniti čvrstom hranom, potrebna je dodatna voda.

Ne ograničavajte izbor hrane vašoj bebi na onu koju vi volite. Ponuda širokog spektra namirnica će omogućiti bolji izbor za usvajanje neophodnih nutrijenata.

Nemojte ograničavati vašoj bebi unos masti i holesterola, osim ako to ne savetuje vaš pedijatar. Deci su potrebne kalorije, a masti i holesterol za razvoj njihovog mozga i nervnog sistema kao i za opšti rast.
Ukoliko vaša beba gleda u hranu i žudi za njom, ili ukoliko primetite da posle dojenja traži još, možda je vreme da počnete sa uvođenjem čvrste hrane. Takođe, primetićete bebinu težinu, koja je ukoliko je dete zdravo, pokazatelj da li bi trebalo davati više ili smanjiti porcije hrane.

Kao što smo i na početku rekli, svaka beba, baš kao i odrastao čovek, je priča za sebe. U zavisnosti od toga kada krenu da rastu zubići, kada dete počne samostalno da drži glavu, kao i da sedi, zavisi kada će i kojom brzinom početi da se uvodi čvrsta hrana. Gore navedeno su neke okvirne smernice za ishranu beba, ali svakako da ćete u razgovoru sa vašim pedijatrom definisati da li će se uvođenje nekih namirnica odigrati ranije ili kasnije od onoga što smo pomenuli. Pratite razvitak vaše bebe, njene verbalne i fizičke znake, te ćete videti kako ona prihvata namirnice koje joj uvodite, kao i količinu hrane koju joj dajete. Ne morate se striktno pridržavati porcija, kao ni određene vrste namirnica, što znači da ako vaše dete možda više pokazuje interesovanje za jednu vrstu žitarica ili povrća u odnosu na drugu, to je sasvim u redu. Ono što je bitno jeste da je ishrana balansirana i da se određena kategorija namirnica ne izbacuje iz redovne ishrane(nemojte izbacivati žitarice ili bilo koju drugu kategoriju - meso, povrće, voće, već dajte detetu mogućnost da unutar jedne kategorije namirnca bira neke koje više voli u odnosu na druge). Izuzetak jeste intolerancija na neki sastojak žitarica, poput glutena, ili na laktozu u mleku, kada će pedijatar uvesti poseban režim ishrane za vaše dete, što daje vrlo dobre rezultate i omogućava najnormalniji razvoj.

Formule koje preporučujemo u dohrani:

Novalac 1 400g

Novalac 2 400g

Novalac 3 400g

Modilac Doucea 1 800g

Modilac Doucea 2 800g

Modilac Doucea 3 800g

Od kašica su tu:

Kaša bez mleka pirinač i bundeva 200g

Organska kaša bez mleka 5 žitarica 200g

Hipp kašica piletina, povrće i integralni pirinač 190g

Hipp kašica - šljiva i jabuka 4m+ 125gr