ROZE OKTOBAR - MESEC BORBE PROTIV RAKA DOJKE

1985. godine je jedna farmaceutska kuća pokrenula kampanju koja već skoro 40 godina podiže svest javnosti o prevenciji i lečenju raka dojke. Oktobar je proglašen mesecom svesti o raku dojke, a cilj je da se promoviše samopregled dojke, ultrazvuk i mamografija kao najefikasniji metod za prevenciju raka dojke. Ružičasta traka je postala simbol borbe protiv raka dojke.




Šta je rak dojke?



Rak dojke je najčešće dijagnostikovan rak među ženama u Evropi. Procenjuje se da je skoro 30% dijagnostikovanih zloćudnih tumora kod žena je upravo rak dojke. Oko 5 do 10% karcinoma dojke je nasledno, što znači da je ono rezultat promena u genskom zapisu. Svake godine 1,7 miliona žena oboli od raka dojke. Više od 500.000 ljudi umre od ove bolesti. Iako je veoma retko, i muškarci mogu dobiti rak dojke (1 od 100 dijagnostikovanih karcinoma dojke).



Faktori rizika



Faktori rizika za pojavu raka dojke su veoma složeni, ali su povezani sa hormonskim statusom žene, te imaju najveći uticaj na žene u reproduktivnoj fazi. Faktori koji povećavaju rizik od pojave raka dojke uključuju:


• Nasleđe (genske mutacije)
• Starost (povećan rizik kod žena starijih od 50 godina)

Određene karakteristike menstrualnog ciklusa takođe imaju uticaj:

• Rani menstrualni ciklusi (pre 12 godina)
• Kasna menopauza (nakon 54 godine)
• Prva trudnoća posle 30. godine
• Neplodnost
• Anovulacija

Hormonski:

• Upotreba oralnih kontraceptiva (pilule za kontrolu rađanja)
• Upotreba terapije zamene hormona

Način života:

• Ishrana bogata zasićenim mastima i šećerom
• Nedostatak povrća, voća i ribe u ishrani
• Alkohol
• Nedostatak fizičke aktivnosti
• Hronični stres
• Gojaznost
• Dijabetes

Oko 5 do 10% slučajeva raka dojke je nasledno. Najčešći uzrok naslednog raka dojke je mutacija gena BRCA1 i/ili BRCA2. Postoji skoro 20 gena povezanih sa rizikom od nastanka raka dojke. Međutim, mutacije u BRCA1 i/ili BRCA2 genima (ili drugim genima) ne znače da ćete sigurno dobiti rak dojke, ali povećavaju rizik od raka. Kada se otkrije mutacija BRCA1, rizik od raka dojke je približno 65-90%.

Znaci i simptomi

Kod različitih žena, simptomi mogu varirati, te zavise od veličine i vrste samog tumora. Neki od najčešćih su:

• Kvrga u grudima
  Promena veličine, oblika ili konture dojke
• Promene u boji ili teksturi kože dojke
• Povlačenje bradavice
• Asimetrija grudi
• Promene na koži oko bradavice
• Iscedak iz bradavice
• Proširene vene na koži grudnog koša
• Crvenilo, groznica, otok
• Povećanje limfnog čvora ispod pazuha

Prevencija raka dojke

Metode prevencije raka dojke pomažu u prevenciji i smanjenju faktora rizika od nastanka raka dojke. Postoje dve vrste prevencije raka dojke.
Primarna prevencija raka – cilj je prevencija kancerogenog procesa, uključujući vođenje zdravog načina života i testiranje za otkrivanje bolesti pre nego što se pojave simptomi.
Sekundarna prevencija uključuje medicinske intervencije koje imaju za cilj dijagnostikovanje i otkrivanje raka dojke u ranim fazama.

Primarna prevencija raka

Studije pokazuju povezanost između prekomerne konzumacije alkohola, zasićenih masti, prekomerne težine i raka dojke. Visok procenat telesne masti i zloupotreba alkohola povećavaju nivoe estrogena, što povećava rizik od dobijanja raka dojke.

Međutim, metode primarne prevencije su ograničene. Uzroci raka dojke u većini slučajeva su nepoznati. Zbog toga je važno sprovesti sekundarne preventivne mere.

Da biste predupredili pojavu raka dojke, važno je voditi zdrav način života:

• Fizička aktivnost
• Ishrana bogata voćem i povrćem
• Ishrana ribom i ribljim uljima, odnosno izvorima omega 3 masnih kiselina
• Smajite unos preterano masne hrane

Primarna prevencija takođe uključuje mastektomiju. Ova operacija raka dojke se prvenstveno koristi kod pacijenata za koje je potvrđeno da imaju visok rizik od dobijanja raka dojke zbog mutacija u BRCA1 i/ili BRCA2 genima. Mastektomija smanjuje rizik od raka dojke za 90%. Međutim, takva radikalna akcija je predmet rasprave među stručnjacima.

Međutim, metode primarne prevencije su ograničene. Uzroci raka dojke u većini slučajeva su nepoznati. Zbog toga je važno sprovesti sekundarne preventivne mere.

Sekundarna prevencija raka

Sekundarna prevencija raka dojke koristi skrining, testiranje u pokušaju da se otkrije rak u ranim fazama razvoja.

Rano otkrivanje raka dojke je ključ uspešnog lečenja. Ženama se preporučuje da se sistematski podvrgavaju preventivnim pregledima. Testovi koji pomažu u borbi protiv raka dojke uključuju:
 

• Samopregled dojke
• Ultrazvuk mlečnih žlezda
• Mamografija
• Genetsko testiranje

Samopregled dojke

Svaka žena starija od 20 godina se podstiče na redovne samopreglede dojki. Najbolje je da se pregledate prvog dana nakon menstruacije. Ako ste u menopauzi, preporučuje se da pregledate grudi jednom mesečno, najbolje uvek istog dana u mesecu. Pregled se sastoji od palpacije dojke. Lagano pritisnite i proverite svaku oblast dojke i pazuha. Pokreti treba da se prave od vrha do dna i kružnim pokretima, kao i od strane ka centru i obrnuto.
 

Ultrazvuk dojke

Ultrazvuk je neinvazivan i bezbolan dijagnostički pregled, koji omogućava otkrivanje kvržica dojke veličine oko 3-5 mm. Preporučuje se da se test radi za žene starije od 20 godina svake 2 godine. Ultrazvuk dojke može otkriti ciste i druge promene i dati tačniju procenu veličine fibrocističnih promena koje nisu zloćudne prirode, te nemojte brinuti, jer ne znači da je svaka kvržica rak. Ultrazvuk dojke se često radi pored mamografije.

Mamografija

Mamografija je metoda dijagnostike i pregleda tkiva dojke. Pregled omogućava da se vizuelizuju različite vrste promena na dojkama i da se dijagnostikuje rak dojke i druga stanja u ranim fazama.

Genetsko testiranje

Genetsko testiranje nam omogućava da identifikujemo predispoziciju za razvoj raka dojke i jajnika koji je uzrokovan mutacijama gena.

Proučavanje uticaja genetske predispozicije na razvoj tumora dojke i jajnika omogućava nam da procenimo rizik od razvoja ovih tumora usled genetskih uzroka.

Ukoliko prilikom samopregleda napipate kvržicu, to može biti i benigna cista, te je svakako najbolje da se odradi ultrazvučni pregled i po potrebi mamografija. Ukoliko je tumor maligne prirode, dobra je vest da onaj otkriven u ranim stadijumima bude u najvećem broju slučajeva izlečiv. 
 

Tamara Ember, studentkinja medicine Univerziteta u Novom Sadu

Video na ovu temu možete pogledati ovde