FUNKCIJA I POREMEĆAJI ŠTITNE ŽLEZDE

Štitna žlezda je mala žlezda u obliku leptira koja se nalazi sa prednje strane vrata, odmah ispod grkljana. Ona pripada delu složene mreže žlezda sa unutrašnjim lučenjem, tj. endokrinog sistema. Naš endokrini sistem je odgovoran za koordinaciju mnogih aktivnosti u organizmu, a štitna žlezda proizvodi hormone koji regulišu metabolizam.

Štitna žlezda koristi jod iz hrane koju jedemo za proizvodnju dva glavna hormona:

• Trijodotironin (T3)
• Tiroksin (T4)

Važno je da nivoi T3 i T4 nisu ni previsoki, ali ni preniski. Dve žlezde u mozgu - hipotalamus i hipofiza komuniciraju kako bi održale ravnotežu T3 i T4, a samim tim i celopkupnog metabolizma našeg organizma. T3 i T4 putuju krvotokom i stižu do skoro svake ćelije u telu. Hormoni regulišu brzinu kojom ćelije rade. Na primer, T3 i T4 regulišu broj otkucaja srca i brzinu kojom creva vare hranu. Dakle, ako su nivoi T3 i T4 niski, otkucaji srca mogu biti sporiji od normalnog, a možda ćete imati i porast telesne mase. Ako su nivoi T3 i T4 visoki, možda ćete imati ubrzan rad srca i gubitak na težini.

KAKO I KADA NASTAJE PROBLEM ?

Nekoliko različitih problema može nastati ukoliko štitna žlezda počne da proizvodi neadekvatnu količinu hormona:

• Previše hormona (hipertireoza)
• Nedovoljno hormona (hipotireoza)

Ovi poremećaji u radu štitne žlezde mogu izazvati dodatne simptome kao što su razdražljivost, umor, gubitak težine, povećanje telesne težine i još mnogo toga. Uzrok neadekvatne produkcije može biti posledica dole navedenih dešavanja:

• Nedostatak joda - koji je inače neophodan za sintezu hormona štitne žlezde
• Autoimune bolesti, u kojima imuni sistem napada štitnu žlezdu, što dovodi do hipertireoze (uzrokovana Grejvs-Bazedovljevom bolešću) ili hipotireoze (uzrokovanog Hašimotovom bolešću)
• Zapaljenje (koje može, ali i ne mora da izazove bol), uzrokovano virusom ili bakterijom

Četiri uobičajena problema povezana sa štitnom žlezdom uključuju Hašimotov tireoiditis, Grejvs-Bazedovljevu bolest, strumu (uvećana štitna žlezda) i čvorove na štitnoj žlezdi. Pročitajte u nastavku više o uobičajenim poremećajima i bolestima štitne žlezde, kao i njihovim simptomima i lečenju.

HIPERTIREOZA

Kod hipertireoze, štitna žlezda je aktivnija nego što je potrebno. Proizvodi previše hormona štitne žlezde. Ovo može dovesti do ubrzanja metabolizma, a samim tim i mnogih funkcija u organizmu. Hipertireoza češće pogađa žene nego muškarce.

Grejvs-Bazedovljeva bolest je najčešći uzrok hipertireoze, i pogađa oko 70 procenata ljudi sa prekomerno aktivnom štitnom žlezdom. Čvorovi na štitnoj žlezdi - stanje koje se naziva toksična nodularna struma ili multinodularna struma - takođe može prouzrokovati to da žlezda previše proizvodi svoje hormone.

Hipertireoza može biti posledica:

• Zapaljenja štitne žlezde
• Preteranim unosom joda
• Uzimanjem previše lekova koji povećavaju hormone štitne žlezde
• Prekomerno aktivni tireoidni čvorovi, takođe poznati kao toksična nodularna struma ili multinodularna struma
• Tumor hipofize

Simptomi hipertireoze

Prekomerna proizvodnja hormona štitne žlezde može dovesti do simptoma koji mogu uključivati:

• Nemir i nervozu
• Ubrzane otkucaje srca
• Razdražljivost
• Pojačano znojenje
• Problem sa spavanjem
• Lomljiva kosa i nokti
• Gubitak težine i/ili pojačan apetit
• Često pražnjenje creva
• Egzoftalmus tj. ispupčene oči (kod Grejvs-Bazedovljeve bolesti)

Dijagnoza hipertireoze

Dijagnostika hipertireoze se vrši tako što će se izmeriti nivoi tireoidnih hormona u krvi, te na taj način videti koliko efikasno štitna žlezda radi.

Test meri nivoe tireoidnog hormona (tiroksina ili T4) i hormona koji stimuliše štitnjaču (TSH), u krvi. Hipofiza oslobađa TSH da bi stimulisala štitnu žlezdu da proizvodi svoje hormone. Visok nivo tiroksina i nizak nivo TSH mogu ukazivati na to da je vaša štitna žlezda preaktivna. 

Lekar takođe može dati radioaktivni jod, a zatim izmeriti meru u kojoj ga štitna žlezda vezuje. Žlezda uzima jod da bi proizvodila svoje hormone. Vezivanje velike količine radioaktivnog joda znak je hiperaktivnosti štitnjače. Ovaj test sadrži nizak nivo radioaktivnosti, organizam ga brzo eliminiše i nije opasan za većinu ljudi, no ne primenjuje se uvek.

Lečenje

Lečenje se bazira na destrukciji štitne žlezde ili pak blokiranjem proizvodnje hormona. Tretmani mogu uključivati:

• Antitiroidni lekovi. Antitiroidni lekovi kao što je metimazol mogu sprečiti štitnu žlezdu da proizvodi svoje hormone i smanjiti simptome.
• Terapija radiojodom. Velika doza radioaktivnog joda oštećuje štitnu žlezdu. Kako štitna žlezda uzima jod, ona takođe uvlači i radioaktivni jod, koji oštećuje žlezdu. Ova opcija nije bezbedna za trudnice i dojilje.
• Beta blokatori. Beta-blokatori mogu pomoći u smanjenju simptoma.
• Hirurgija. Hirurška intervencija se može izvesti za uklanjanje štitne žlezde. Ovo može vratiti nivo štitne žlezde na tipične.

Ukoliko osoba prima terapiju radioaktivnim jodom ili je prošla kroz operaciju koja uništava štitnu žlezdu, razviće hipotireozu i neophodna je svakodnevna primena hormona štitne žlezde. Praktično je tretman veoma sličan kao kod osobe koja startno boluje od smanjene funkcije štitne žlezde.

HIPOTIREOZA

Hipotiroidizam je suprotan od stanja hipertireoze. U ovom slučaju štitna žlezda je nedovoljno aktivna i ne može proizvesti dovoljno svojih hormona. Ovo može dovesti do usporavanja nekih funkcija u telu. Hipotireoza je često uzrokovana Hashimotovim tireoiditisom, operacijom koja je uklonila vašu štitnu žlezdu ili kao posledica zračenja.

Takođe može biti posledica:

• Tireoiditisa - upalnog procesa u štitnoj žlezdi
• Urođenog hipotiroidizma, što znači da se roditi sa ovim stanjem
• Nedostatka joda u ishrani
• Poremećaja hipofize ili hipotalamusa
• Lekova, uključujući lekove za srce i antidepresive

Veća je verovatnoća da ćete ga razviti ako imate pridružena zdravstvena stanja poput celijakije, dijabetesa tipa 1 ili 2, reumatoidnog artritisa ili lupusa.

Simptomi hipotireoze

Premalo proizvodnje hormona štitne žlezde dovodi do simptoma kao što su:

• Umor
• Suva koža i kosa
• Povećana osetljivost na niske temperature
• Problemi sa pamćenjem i depresija
• Zatvor
• Dobijanje na težini
• Slabost ili bol u mišićima i zglobovima
• Usporen rad srca
• Obilne i neredovne menstruacije kod žena
• Problemi sa plodnošću

Dijagnoza hipotireoze

Lekari često dijagnostikuju hipotireozu analizom krvi i imidžing(imaging) testovima.

Testovima krvi se meri nivo TSH i hormona štitne žlezde. Visok nivo TSH i nizak nivo tiroksina mogu značiti da je štitna žlezda nedovoljno aktivna. Ovi nivoi takođe mogu ukazivati na to da hipofiza oslobađa više TSH kako bi pokušala da stimuliše štitnu žlezdu da proizvodi svoj hormon, ali u tome ne uspeva, te izostaje lučenje hormona i njihov efekat na celokupni metabolizam.

Imidžing testovi obuhvataju ultrazvuk i skeniranje pomoću radioaktivnog joda za testiranje funkcije štitne žlezde.

Lečenje

Glavni tretman za hipotireozu je uzimanje hormona štitne žlezde. Važno je pravilno odrediti dozu jer uzimanje previše hormona štitne žlezde može izazvati simptome hipertireoze. Trudnicama sa hipotireoidizmom mogu biti potrebne veće ili češće doze tokom trudnoće.

Bitno je napomenuti da selen doprinosi antioksidativnoj odbrani štitne žlezde, uklanjanjem slobodnih radikala kiseonika koji nastaju tokom proizvodnje tiroidnih hormona. Preporučena dnevna doza selena kako kod zdravih, tako i kod onih sa problemima u funkcionisanju štitne žlezde iznosi do 50 μg. Smatra se da ne treba prekoračiti dozu od 80μg na dan, jer je kod primene visokih doza, kao što je 200μg povećan rizik od nastanka dijabetesa.

Neki od preparata koje preporučujemo:

Selen + Cink 20 kapsula Pharmanova

Selitop orodisperzibilne tablete A40

Primed 7 TIROMED

Natural Wealth Selen 50mg 100 tableta

Tamara Ember, studentkinja medicine Univerziteta u Novom Sadu
Video na ovu temu možete pogledati ovde