SELEN

Termin antioksidans se veoma često susreće kada se govori o dobrom zdravlju, pa je za potpuno razumevanje njihove uloge važno razjasniti tačno značenje: antioksidansi su supstance koje štite naše ćelije, DNK, lipide i proteine od oksidativnog stresa, odnosno od oštećenja koje je izazvano slobodnim kiseoničnim radikalima. Kako je oksidativni stres moguć na nivou bilo kojeg tkiva i organa (najčešće u ćelijama srca, krvnih sudova, kože, ali i malignih karcinomskih ćelija), tako je i adekvatna antioksidativna zaštita organizma od suštinskog značaja za vitalnost.

 


Koje je to zdravstvena uloga selena u organizmu?


Pored antioksidativne funkcije, selen je važan za zdravlje: štitne žlezde, kardiovaskularnog sistema, imunog sistema, kože, kose i noktiju, kao i muških reproduktivnih organa. Sastojak je nekoliko ključnih enzima štitne žlezde i postoje naučni dokazi koji pokazuju izuzetno pozitivan uticaj na autoimuna oboljenja štitne žlezde, uključujući i Hašimotov tiroiditis. Takođe, poznat je zajednički potencirajući efekat selena i vitamina E kada je u pitanju oksidativna zaštita ćelija. Iako on nije lek i ne može da se koristi u terapijske svrhe, smatra se da selen smanjuje rizik za pojavu pojedinih vrsta karcinoma. Nedostatak selena je povezan sa oslabljenim imunim odgovorom, a dovoljan unos selena pospešuje imunu odbranu kod infekcija određenim virusima – uključujući i sezonske respiratorne viruse.

 


Koliko selena je dovoljno uneti u toku dana?


Dnevne potrebe za selenom nisu visoke, naprotiv – za zdrave odrasle osobe iznose svega 55 μg, dok su za decu nešto niže i iznose između 20 i 30 μg/dan. Kao najbogatiji izvor selena se izdvajaju brazilski orasi, naime: samo dva brazilska oraha na dan i već ste ispunili kvotu dnevnog unosa selena. Takođe, odličan izvor su i razne vrste ribe (sardine i tunjevina), školjke, račići, iznutrice, crveno meso, kao i žitarice. Većini osoba koje se hrane raznovrsno, selena u telu ne nedostaje. Međutim, kako sadržaj selena u biljkama zavisi od sastava samog zemljišta, tako varira i njegov sadržaj u namirnicama koje koristimo.

 


Kome se preporučuje dodatni unos selena?


Korist od dodatnog unosa selena je najveća u toku perioda zime i ranog proleća, kada su najzastupljenije prehlada i grip. Takođe, osobe koje su vegani ili vegeterijanci bi trebalo da unose selen dodatno putem dijetetskih suplemenata, zbog neunosa životinjskih namirnica bogatih ovim mineralom. Benefiti selena su vidljivi i kod osoba koje boluju od autoimunih oboljenja štitaste žlezde, visokog krvnog pritiska i drugih kardiovaskularnih oboljenja, kao i kod starijih osoba, jer selen pozitivno utiče na kognitivne funkcije.

 

 

Kako odabrati adekvatan dodatak ishrani sa selenom?

 

Na tržištu su dostupni suplementi u kojima je selen kombinovan sa drugim mineralima i vitaminima (najčešće sa cinkom, vitaminom E i C), ali i oni sa samostalnim selenom. Važno je obratiti pažnju na hemijski oblik u kome se selen nalazi. Selenometionin je forma selena u kojoj se on nalazi kada je na deklaraciji naveden kao sastojak selenom obogaćen kvasac.
Pored ovog oblika, dostupni su i natrijum - selenit i natrijum - selenat, koje organizam u nižem procentu preuzima u krv, za razliku od selenometionina.

Ukoliko je cilj primene selena profilaksa respiratornih infekcija i jačanje imuniteta, farmaceuti preporučuju kombinovanje sa cinkom i vitaminima C i E, svakodnevno tokom sezone virusa. Selen kao dodatak ishrani za pospešivanje funkcije štitaste žlezde je najbolje uzimati kao monokomponentni preparat.

 


Može li se preterati sa unosom selena?

 

Odgovor je - da. Prvi znakovi trovanja selenom su zadah na beli luk, lomljiva kosa koja opada, krhki nokti, mučnina i proliv. Iako postoje gornje granice tolerancije za unos ovog minerala, zdravstveni profesionalci savetuju da se ne prekoračuju preporučene dnevne doze za određeni starosni uzrast.

 

Jelena Đorđić, mr ph.