Pure

Zajedno sa proteinima aminokiseline predstavljaju najvažnije suplemente u sportskoj ishrani, naročito za bodibildere i dizače tegova.

BCAA (Branched Chain Amino Acids) čine tri aminokiseline razgranatih lanaca: L-valin, L-leucin i L-izoleucin. Pošto su BCAA esencijalne aminokiseline, ljudski organizam ih ne može sintetisati, pa ih mora unositi hranom ili dodacima ishrani. Njihova jedinstvena hemijska struktura izdvaja ih od ostalih aminokiselina. One su neophodne svim sportistima, ali za dizače tegova, teške sportove i sportove koji zahtevaju izdržljivost, od posebnog su značaja. Pod normalnim okolnostima sagorevanje ugljenih hidrata daje organizmu dovoljnu količinu goriva za savladavanje napora, ali tokom intenzivnih treninga i povećanih napora organizam ima povećane potrebe za energijom. Da bi sebi obezbedio potrebnu energiju, organizam počinje da sagoreva proteine, što usporava razvoj mišićne mase.

Kako BCAA deluju na organizam

BCAA se lako pretvaraju u glukozu, a skoro 10% celokupne telesne energije dobija se od njih. Što se više proteina sagori, manje ostaje za obnavljanje i izgradnju mišića. Zato je važno da organizam sportiste uvek ima dovoljnu količinu BCAA. Hrana, kao što su crveno meso ili proteini iz surutke ili jaja, bogata je ovim aminokiselinama, ali često nije moguće uneti potrebnu količinu, pa BCAA treba dodavati u obliku posebnih dodataka.

BCAA pomažu organizmu da u toku vežbanja održi ravnotežu testosterona u odnosu na kortizol. Da bi okruženje bilo povoljno za rast mišića, bitno je da se održava viši nivo testosterona, a niži kortizola. Takođe, olakšavaju anaboličke efekte (efekte rasta mišića) tako što oslobađaju pojedine anabolne hormone: insulin, hormon rasta (GH) i faktore rasta nalik na insulin (IGF-1). Mnogobrojne studije pokazuju da BCAA mogu imati snažan antikatabolički efekat i očuvati mišićnu masu u uslovima intenzivnog treninga, kao i kod dugotrajnih dijeta. Za razliku od drugih aminokiselina, BCAA mogu same da sagorevaju i da budu gorivo za mišiće koji su dugo pod opterećenjem kod vežbi izdržljivosti.

Efekti upotrebe BCAA

- povećavaju sintezu, a smanjuju razgradnju proteina
- povećavaju izdržljivost, smanjuju umor i skraćuju vreme oporavka
- povećavaju i čuvaju mišićnu masu
- sagorevaju masti
- čuvaju rezerve glikogena u mišićima
- učestvuju u održavanju azotnog bilansa
- predstavljaju zdravu podršku dijetama

Pure Hydro Pro formula bogata proteinima (naučna izjava odobrena od strane EFSA (European Food Safety Authority) i Evropske komisije za bezbednost hrane European Commission (EC)) – 90%-tni sadržaj hidrolizovanog izolata proteina surutke bez laktoze, glutena i šećera.

U jednoj porciji ekstra brzo apsorbujuće proteinske formule nalazi se 23 grama kvalitetnog proteina (može da varira između 22-23 g u zavisnosti od ukusa).

Ova formula je namenjena za period posebnog režima ishrane – dijete – i za osobe koje imaju potrebu za povećenim unosom proteina, a intolerantne su na laktozu. Proteini doprinose rastu mišićne mase i održavanju zdrave muskulature i strukture kostiju.

Proteini mleka su jedna od najvažnijih komponenti mleka, kako sa nutritivnog, tako i sa tehnološkog aspekta. Proteini mleka različitog porekla imaju različite fizičko-­hemijske, funkcionalne i tehnološke karakteristike, koje se široko primenjuju u prehrambenoj industriji, a i sadržaj proteina u mleku različitog porekla može da varira.

Koncentrovani proteini mleka mogu se dobiti iz punomasnog, delimično obranog i obranog mleka, najčešće kravljeg, primenom fizičkih tehnika separacije kako bi se uklonile neproteinske komponente.

Pod koncentratima proteina mleka (Milk Protein Concentrate – MPC) podrazumevaju se proizvodi kod kojih je sadržaj proteina mleka između 40 i 90% (suve materije), dok izolate proteina mleka (Milk Protein Isolate – MPI) karakteriše sadržaj proteina veći od 90%. Koncentrati i izolati proteina mleka predstavljaju kompletne, biološki visoko vredne proteine mleka koji sadrže i kazeine i proteine surutke u istom odnosu kao i mleko iz kojeg su dobijeni. Ovi proteini su u svom prirodnom stanju, tako da se kazeini nalaze u formi koja je slična inicijalnoj kazeinskoj micelamoj strukturi u mleku, a proteini surutke su uglavnom nedenaturisani, ukoliko je temperatumi tretman u toku procesa proizvodnje držan na minimumu. MPC i MPI u odnosu na obrano mleko u prahu i punomasno mleko u prahu karakteriše značajno veća količina proteina i niži sadržaj laktoze, pa predstavljaju koncentrisane izvore proteina za poboljšanje nutritivnih vrednosti krajnjih proizvoda. Kako proizvodnja proteina mleka podrazumeva primenu procesa fizičke separacije i ,,prosto" koncentrisanje proteina mleka bez značajnog uticaja na promenu hemijskih osobina komponenti mleka, smatra se da su koncentrovani proteini mleka jednako nutritivno vredni kao i mleko iz kojeg su dobijeni i da je svarljivost proteina jednaka kao i svarljivost proteina početne sirovine.

Nutritivni kvalitet proteina se može izražavati velikim brojem različitih kriterijuma, ali suštinski je važna relativna količina i ravnoteža različitih aminokiselina u proteinima koji i određuju njegovu nutritivnu vrednost. Food & Agriculture Organization i World Health Organization (FAO/WHO) su 1989. godine predložili da se kvalitet proteina može meriti izražavanjem sadržaja prve limitirajuće esencijalne aminokiseline testiranog proteina u odnosu na sadržaj iste aminokiseline u referentnom obrascu (FAO/WHO, 1990.). Korišćene referentne vrednosti bile su bazirane na potrebama za esencijalnim aminokiselinama za decu predškolskog uzrasta.

Proteini kravljeg mleka predstavljaju proteine potpune biološke vrednosti. Pod proteinom potpune biološke vrednosti podrazumeva se da protein sadrži sve esencijalne aminokiseline koje mogu biti korišćene za sintezu proteina. Ta vrednost je za proteine mleka veća u odnosu na proteine goveđeg mesa, proteina soje, proteina pšenice.

Proteine kravljeg mleka, kao što je već rečeno, čine dve velike grupe proteina – kazeini i proteini surutke. Kazeini čine oko 80% ukupnih proteina kravljeg mleka, dok proteini surutke predstavljaju ostatak, oko 20%. U kravljem mleku ima kazeina od 2,8 do 3,4%. On se stvara iz aminokiselina u mlečnoj žlezdi, što je jedini izvor kazeina u prirodi. Sastoji se od 18 aminokiselina, od kojih je skoro polovina esencijalnih. Najzastupljenija aminokiselina u njemu je neesencijalna, glutaminska kiselina. Pored aminokiselina, kazein sadrži i fosfornu kiselinu, kalcijum-galaktozu i galaktozamin.

Kazein je složena belančevina iz grupe fosfopeptida. To nije jedinstven protein, već se sastoji od više vrsta fosfoproteida koji se međusobno razlikuju po hemijskom sastavu, molekulskoj masi i fizičkim osobinama. Ove frakcije kazeina obeležene su slovima grčkog alfabeta – najviše ima alfa-kazeina, zatim beta-kazeina, a najmanje su zastupljene gama-frakcije. Iz alfa-kazeina su izdvojene i druge frakcije. Molekuli kazeina su medusobno povezani kalcijumom i stvaraju agregate ili micele različitih veličina, jedinjenja koja utiču na kiselost mleka. Nose veliki broj naelektrisanih i polarnih grupa, pa privlače velike količine vode. Zahvaljujući tome, u mleku se nalazi u stabilnoj suspenziji. U kravljem mleku ima više kazeina nego u humanom, zbog čega se ono teže vari.

Surutka predstavlja sporedni produkt proizvodnje sireva i, pored proteina u sirovoj formi, sadrži mast, laktozu i ostale materije. Sirova surutka se prerađuje da bi se dobili proteinski bogati koncentrati (Whey Protein Concentrate – WPC) i proteinski izolati (Whey Protein Isolate –WPI). Sastavne delove proteina surutke čine veće količine globularnih proteina beta- i alfa-laktoglobulina koji čine oko 70 - 80% ukupnih proteina surutke. Ostali proteini, koji se nalaze u manjoj količini, čine imunoglobulini IgG, IgA i IgM, glikomakropeptidi, serum albumini, laktoferin, laktoperoksidaze i lizozimi. Proteini surutke sadrže i manje peptidne jedinice izvedene od različitih proteina koje su poznate pod nazivom biopeptidi.

Proteini mleka predstavljaju jednu od najvažnijih komponenti mleka sa nutritivnog aspekta. Proteine mleka čine dve velike grupe: kazeini i proteini surutke. Kazeini čine oko 80% ukupnih proteina u kravljem mleku, a preostalih oko 20% su proteini surutke. Dobijaju se kao sporedni produkti u procesu proizvodnje sira. Pored proteina, neobrađena surutka sadrži i masti, laktozu i druge supstance. Sirova surutka se dalje obrađuje da bi se dobio koncentrat, izolat ili hidrolizat surutke bogat proteinima.

Primarna razlika među ovim oblicima je tehnološki metod obrade i stepen čistoće prema sadržaju masti, laktoze i masnih kiselina. Za razliku od proteina iz drugih izvora, kao što su jaja, soja, kazein (tzv. sporoapsorbujući proteini), proteini surutke se brzo vare i apsorbuju. Pored toga imaju i dobre karakteristike pri mešanju sa drugom hranom i spadaju u visokokvalitetne i vrlo cenjene proteine. Proteini surutke se sastoje od biološki visokovrednih proteina i proteina koji imaju različite frakcije. Proteine surutke karakteriše i visok sadržaj esencijalnih i neensencijalnih aminokiselina. Izolati proteina surutke sadrže minimalne količine masti i laktoze.

Posle intenzivnih treninga mišićima je potreban trenutni unos hranljivih sastojaka za brz rast i oporavak. Pošto su izolati visoko rafinisan izvor proteina, maksimalno prečišćen od masti, šećera i ugljenih hidrata, to ih čini brzo dostupnim izvorom proteina i idealnim rešenjem za brz i lak unos nutrijenata. Izolat proteina surutke je idealan izvor proteina i za osobe netolerantne na laktozu, a zbog izuzetno niskog sadržaja ugljenih hidrata i masti, odličan je dodatak dijetama za mršavljenje i postizanje čiste mišićne mase.

Proteini surutke mogu delovati antimikrobno i imunomodulatomo, a mogu imati i antioksidativni efekat.

Iako se lako vare i bezbedni su za upotrebu, proteini surutke se ne preporučuju osobama preosetljivim na proteine mleka, kao ni kod osoba sa oboljenjima bubrega i jetre. Kod preosetljivih osoba mogu se javiti čak i ozbiljni simptomi alergijske reakcije. Ukoliko se koriste nepravilno i u neprilagođeno velikim dozama i predugom vremenskom periodu, proteini surutke mogu oštetiti bubrege i jetru.

Interakcije sa lekovima, dijetetskim suplementima, biljkama ili hranom, nisu zabeležene. Doziranje je različito. Sportisti koriste proteine surutke kao proteinske dodatke i uzimaju 10-25 g dnevno, a u odredenim slučajevima i veće doze. Preporuka Naučnog komiteta za hranu EU za dnevni unos proteina za sportiste je 1,4 g/kg telesne mase (ako je biološka vrednost proteina min. 70).