PRIRODNA REŠENJA ZA SMANJENJE I KONTROLU STRESA

Stres je sastavni deo našeg života i može delovati stimulativno i motivišuće za obavljanje mnogih životnih aktivnosti. Čak i veliki stres usled ozbiljne bolesti, gubitka posla, smrti u porodici ili bolnog životnog događaja može biti prirodan deo života. Možda se osećate potišteno ili uznemireno, a to je takođe neko vreme normalno.

Razgovarajte sa izabranim lekarom ako se osećate umorno ili uznemireno duže od nekoliko nedelja ili ako vaše stanje počne da ometa vas ometa u svakodnevnom životu. Terapija lekovima je krajnja opcija, a pre nego što se lekar odluči na taj korak, treba pokušati sa nizom manje radikalnih rešenja.

stres

U međuvremenu, postoje stvari koje mogu biti od pomoći kako ne biste sve previše stresno doživljavali. Ovi saveti vam mogu pomoći da smanjite stres:

Zadržite pozitivan stav
Prihvatite da postoje događaji koje ne možete kontrolisati
Budite asertivni umesto agresivni. Iznesite svoja osećanja, mišljenja ili uverenja umesto da budete ljuti, defanzivni ili pasivni
Naučite da efikasnije upravljate svojim vremenom
Postavite granice na odgovarajući način i recite ne zahtevima koji bi stvorili preterani stres u vašem životu
Odvojite vreme za hobije i interesovanja
Nemojte se okretati alkoholu, drogama ili kompulzivnom ponašanju kako biste smanjili stres
Potražite socijalnu podršku. Provedite dovoljno vremena sa onima koje volite
Potražite tretman kod psihologa ili drugog stručnjaka za mentalno zdravlje
Provodite vreme u prirodi i tišini, daleko od buke i gužve

Postoji još mnogo toga što možete učiniti da pomognete u upravljanju stresom. Razmotrite ove promene u načinu života i radite ono u čemu uživate, a istovremeno vam donosi mir.

Fizička aktivnost

Za početak, fizička aktivnost može pomoći u poboljšanju kvaliteta vašeg sna. Bolji san znači bolje upravljanje stresom. Stručnjaci još ne znaju tačno zbog čega, ali ljudi koji više vežbaju imaju bolji duboki „sporotalasni“ san koji pogoduje obnavljanju mozga i tela. Samo vodite računa o satnici intenzivnijih treninga, jer trening neposredno pre odlaska na spavanje može poremeti san kod nekih ljudi otežavajući usnivanje.

Trening takođe pomaže u raspoloženju. Deo razloga može biti to što stimuliše vaše telo da oslobađa niz hormona kao što su endorfini i endokanabinoidi koji deluju povoljno na san i umiruju vas. Neki od njih (endokanabinoidi) mogu biti odgovorni za osećaj euforije, ili „trkački ritam“, koji neki ljudi prijavljuju nakon dugog trčanja.

Ljudi koji vežbaju takođe imaju tendenciju da se osećaju manje anksiozno i pozitivnije prema sebi. Kada se naše telo oseća dobro, um ga često prati. Ne podrazumevamo pod vežbanjem samo intenzivan trening, već i:

Trčanje
Plivanje
Biciklizam
Aerobik i ples

Ako nemate vremena za formalni program vežbanja, još uvek možete pronaći načine da se krećete tokom dana. Isprobajte ove savete:

Idite biciklom umesto automobilom do prodavnice
Koristite stepenice umesto lifta kada god je moguće
Parkirajte se dalje od finalne lokacije

I na kraju krajeva, šetajte, gde god, kad god. Brza šetnja takođe može da umori telo i izuzetno je zdrav vid svakodnevnog neintenzivnog vežbanja.

Ishrana

Prednosti konzumiranja zdrave hrane deluju kako na našu spoljašnjost tako i na mentalno zdravlje. Zdrava ishrana može da umanji posledice stresa, deluje povoljno na imuni sistem, poboljša raspoloženje i snizi krvni pritisak. Mnogo dodatog šećera i masti može imati suprotan efekat. Problem je što nezdrava hrana može izgledati još privlačnija kada ste pod velikim stresom, što dovodi čoveka u začarani krug iz koga je teško izaći. S vremena na vreme treba počastiti svoj um i telo nekom poslasticom, ali ni u čemu ne treba da se preteruje.

Ono što treba da tražite u namirnicama jesu složeni ugljeni hidrati, nemasni proteini i masne kiseline koje se nalaze u ribi, mesu, jajima i orasima.

Antioksidansi su takođe preporučljivi. Oni štite naše ćelije od oštećenja koje hronični stres može da izazove. Možete ih pronaći u velikom broju namirnica poput pasulja, bobičastog voća, povrća i začina kao što je đumbir.

Držite se zdrave ishrane uz nekoliko jednostavnih saveta. Napravite listu za kupovinu. Nosite zdrave grickalice sa sobom kada izađete iz kuće. Držite se dalje od prerađene hrane i pokušajte da ne jedete bezobzirno.

Naučnici su istakli neke hranljive materije za koje se čini da pomažu u smanjenju efekata stresa na telo i um. Obavezno unosite dovoljno sledećih elemenata kao deo uravnotežene ishrane:

Vitamin C
Magnezijum
Omega-3 masne kiseline
Inozitol, odnosno Vitamin B8

San

Uobičajena nuspojava stresa je da se možete mučiti da zaspite. Ako se ovo dešava tri puta nedeljno najmanje 3 meseca, možda ćete imati nesanicu, nemogućnost da zaspite i zaspite. Nedostatak sna takođe može povećati vaš nivo stresa i izazvati ciklus stresa i nesanice.

Bolje navike mogu pomoći u tome da se osećate dobro preko dana, a i da imate bolji i kvalitetniji san preko noći. Navike koje mogu pomoći uključuju:

Vežbajte redovno
Budite na suncu
Pijte manje alkohola i kofeina, posebno pred spavanje
Pokušajte sa rasporedom spavanja
Ne gledajte u telefon ili televizor makar pola sata pre spavanja
Probajte meditaciju ili druge oblike opuštanja pre odlaska na spavanje

Važna je i uloga vaše spavaće sobe u dobrom snu. Generalno, spavaća soba treba da bude mračna, tiha i hladna, a krevet takođe igra važnu ulogu. Sam dušek treba da pruži potporu, prostor i pre svega udobnost.

Socijalno okruženje

Vrlo bitan aspekt kada govorimo o samom stresu i stresorima, jeste socijalno okruženje. Ako na nešto možemo da utičemo, uz gorenavedene stavke, onda je to i ovaj činilac.

Loše socijalno okruženje kako kod kuće tako i na poslu može nesvesno dovesti do propadanja same ličnosti i do velikog stresa.

Vrlo je bitan lep partnerski odnos pun razumevanja i otvorenog razgovora, kako bi sam život bio lakši. Takođe, odnos prema deci, je vrlo bitna stavka, kako je stres i kod dece prisutan, samo se manifestuje na drugačije načine.

Kako kolektiv na poslu u većini slučajeva osoba ne može previše da bira, bitno je da nauči kako da se nosi sa određenim ljudima, te da na taj način minimizira stresne događaje i doživi ove međuljudske odnose manje lično.

Popričajte sa ljudima do kojih vam je stalo i koji vas cene, jer čovek je socijalno biće koji se posle razgovora mnogo bolje oseća. Problemi nisu u toj meri nerešivi, iako se ponekad tako čini.

antistres-setnja