KOLIKO JE ZDRAVO SUNCE I KAKO SE ZAšTITITI OD šTETNOG UV ZRAčENJA?

Topli dani i predstojeće leto izmamiće nas na sunce. Iako je povremeno izlaganje sunčevim zracima preporučljivo i zdravo, često se događa da tokom letnjih meseci u tome nismo baš umereni. Zbog toga na koži mogu nastati mnoga oštećenja, a ujedno se podstiče i ubrzano starenje.

Mnogi i dalje ne shvataju dovoljno ozbiljno štetnost UV zraka i opasnost sunčanja u periodu od 10h do 16h.

Prednosti izlaganja suncu:

Poznato je da je sunce glavni izvor života. Međutim, kada se suncu izlažemo u prevelikim količinama, u satima kada je najveća zastupljenost UV zračenja i bez ikakve zaštite od opekotina, sunce će sigurno biti štetno po našu kožu. Stoga dolazimo do zaključka da je umerenost ključ zdravlja, blistavog tena i zdrave koze.

Sunčeva svetlost pokreće oslobađanje različitih hormona u našem mozgu. Izlaganjem sebe sunčevoj svetlosti dovodimo do oslobađanja serotoina u mozgu. Serotonin je povezan sa jačanjem raspoloženja i pomaže osobi da se oseća mirno i usredsređeno. Otuda je ovaj hormon poznat pod nazivom - hormon sreće.

Nizak nivo serotonina je povezan sa večim rizikom od velike depresije.

Osim što sunce uzrokuje dobro raspoloženje i snižavanje nivoa stresa, ono dovodi i do toga da naša koža stvara vitamin D.

Vitamin D ima nekoliko važnih funkcija:

1. regulisanje apsorpcije kalcijuma i fosfora
2. omogućava normalno funkcionisanje imunog sistema
3. normalan rast i razvoj kostiju i zuba
4. otpornost protiv određenih bolesti
5. utiče na mršavljenje
6. sprečava srčane bolesti

Iako višak sunčeve svetlosti (konkretno UV zračenje) može doprineti karcinomu kože, umerena količina sunčeve svetlosti zapravo ima preventivne koristi kad je rak u pitanju. Sunce može pomoći i u lečenju nekoliko oboljenja ili oštećenja kože, kao što su psorijaza, ekcem, žutica i akne.

Mane prekomernog izlaganja suncu

Naučnici nemaju tačnu meru koliko dugo treba ostati napolju da bi se iskoristile prednosti sunčeve svetlosti. Definisanje prekomerne količine izlaganja suncu zavisi od Vašeg tipa kože i toga koliko ste izloženi direktnim sunčevim zracima.

Ljudi sa svetlom kožom obično dobijaju opekotine brže od onih sa tamnijom kožom, tako da bi trebali pažljivije tretirati kožu prilikom izlaganja suncu. Bez obzira na pigmentaciju kože, ukoliko se direktno izlažete suncu u najkritičnijim časovima dana, velike su verovatnoće da ćete dobiti sunčanicu. 

Pored kreme sa zaštitnim faktorom, preporučuje se upotreba suncobrana, šešira, naočara, belih majica, kao i redovna hidratacija.

Postoje tri razlilčita oblika ultraljubičastog (UV) zračenja:

1. UVA
2. UVB
3. UVC

UVC su kratkotalasni zraci koji ne prodiru površinu Zemlje, te ne dolaze ni do naše kože. 

UVA zraci mogu putovati dublje u kožu od UVB zraka, ali obe vrste mogu uticati na zdravlje Vaše kože.

Kada UV zraci uđu u ćelije kože, oni uzrokuju delikatne procese koji utiču na izgled kože. Vremenom, izlaganje tim zracima može kožu učiniti manje elastičnom, naboranom, zadebljanom ili stanjenom.

Najgori mogući rezultat izlaganja ovim UV zracima svakako je stvaranje karcinoma.

Dakle, da li će uticaj sunca biti koristan ili štetan po nas zavisi od načina sunčanja. Pre nego što počnete sa nemarnim sunčanjem, zapitajte se da li je trenutna lepota vredna gubitka sjaja i mekoće kože.

8 pravila za zaštitu kože od sunca:

1. adekvatna odeća - koja dozvoljava koži da diše, a ujedno sprečava da bude pod direktnim udarom sunca
2. izbegavajte sunčanje kad je sunce u zenitu -  u periodu od 10 i 16h
3. koristite kreme sa zaštitinim faktorom - najbolje one koje su vodootporne
4. balzami za usne sa zaštitnim faktorom
5. izbegavajte dugo sunčanje i koristite hlad
6. pazite na upotrebu lekova prilikom izlaganja suncu
7. zaštite i kosu od sunca - koristeći sprejeve sa zaštitnim faktorom, a nakon sunčanja ulja i balzame
8. ishrana kao dodatna zaštita je itekako bitna.

Savet lekara specijaliste:

Nakon leta preporuka je da obavite pregled kože kod specijaliste, a naročito ako imate veliki broj mladeža na telu i licu.

Pored kliničkog pregleda, najadekvatniji je dermoskopski pregled izraslina na koži koji lekaru omogućuje da vidi da li je došlo do bilo kakve promene koja nije vidljiva golim okom. Na taj način se može na vreme uočiti da li je neki od mladeža potrebno ukloniti kako bi se sprečio nastanak malignih promena.