SPREČITE SIMPTOME ALERGIJE NA SUNCE

Sunce kao da nas mami da izađemo napolje i provedemo više vremena napolju. Za to vreme, sunčanje utiče na nivo vitamina D, podiže raspoloženje i jača imuni sistem. No, dobro je poznato da sunčevi UV zraci mogu imati i neprijatne posledice po kožu, one koje ponekad nije lako dijagnostikovati ili razumeti.

Koža je naš najveći organ i čini oko 15 odsto naše telesne težine. Koža se sastoji od tri sloja koja nas štite od okoline. Dakle, koža predstavlja neki vid barijere koja nas štiti i zato je neophodno da poznajemo i pazimo na svoju kožu, kao i da znamo šta bi moglo da izazove određene kožne reakcije. 

U ovom članku ćemo se fokusirati na stanja kože koja su povezana sa izlaganjem suncu - kao što je alergija na sunce - ko je najčešće njome pogođen, simptomi alergije na sunce i kako ih sprečiti i lečiti. Štaviše, saznajte šta možete da uradite kako biste zaštitili iritiranu kožu od UV zračenja - ali ne zaboravite da su sunčevi UV zraci takođe važni za naše celokupno zdravlje.

Šta je alergija na sunce?

Alergija na sunce, takođe nazvana polimorfna svetlosna erupcija, je stanje u kome se koža menja nakon izlaganja suncu. Delovi tela koji su zahvaćeni osipom izazvanim alergijom na sunce su uglavnom, ali ne uvek, oni koji su izloženi suncu.

Uobičajena zahvaćena područja su grudni koš, koža ispod i iznad lakta i zadnji deo šake. Lice nije uvek pogođeno osipom od sunca. Reakcije kože mogu se razlikovati od osobe do osobe; međutim, ljudi pogođeni alergijom na sunce će otkriti da se njihovi lični simptomi neće mnogo promeniti.[2] Pored toga, simptomi alergije na sunce se obično javljaju početkom leta, na početku sunčane sezone, i nestaju tokom leta.

Simptomi alergije na sunce: kako izgleda alergija na sunce?

Simptomi alergije na sunce često uključuju svrab ili peckanje kože - osip od alergije na sunce - nakon izlaganja suncu. Promene na vašoj koži mogu se pojaviti u mnogim oblicima i mogu se razlikovati od osobe do osobe. Tamo gde neki ljudi mogu otkriti da se simptomi alergije na sunce retko pojavljuju, drugima se javlja svaki put kada je njihova koža izložena suncu.

Simptomi alergije na sunce se obično javljaju u roku od nekoliko sati nakon izlaganja suncu - u retkim slučajevima, čak i nakon dva do tri dana. Ako se polako navikavate na izlaganje suncu, intenzitet simptoma može da se smanji ili čak nestane tokom letnjih meseci. Ako ljudi pogođeni alergijom na sunce izbegavaju sunce, osip može nestati u roku od dve nedelje bez ožiljaka; međutim, simptomi alergije na sunce mogu se vratiti ili čak proširiti ako se ta osoba ponovo izloži sunčevoj svetlosti - posebno ako to učini pre nego što osip nestane.

Reakcije kože izazvane UV zračenjem mogu biti izazvane određenim supstancama – odnosno fotosenzibilizatorima. Ovo je poznato kao sekundarna reakcija, jer koža ne reaguje samo na sunčevo zračenje, već i drugi faktori igraju ulogu u reakciji. Postoji oko 400 poznatih supstanci koje mogu izazvati kožnu reakciju u vezi sa izlaganjem suncu.

Ova vrsta sekundarne reakcije se deli na fotoalergijske i fototoksične reakcije. Svako može biti pogođen fototoksičnom reakcijom, dok za fotoalergijsku reakciju mora biti prisutna osetljivost. Reakcija izazvana fotosenzibilizatorom može biti ozbiljnija i brže se pojaviti. Posebno, fototoksične reakcije mogu biti veoma opsežne, što obično rezultira pojavom plikova i simptoma sličnih opekotinama od sunca.

U čemu je razlika između opekotina od sunca i alergije na sunce?

Iako su simptomi ova dva problema slični, mehanizam nastanka je potpuno drugačiji. Kod reakcija fotosenzitivnosti aktivira se pacijentov imuni sistem koji dovodi do nastanka simptoma čak i ako je osoba relativno kratko boravila na suncu. S druge strane, opekotine nastaju kada se telo izloži UV zračenju toliko dugo da to premaši sposobnost kože da proizvodi melanin, koji je štiti od sunčevog zračenja.

Alergija na sunce manifestuje se pojavom svraba, koprivnjače ili pečenja kože, uz vidljiv osip ili bez njega, kao reakcija na izlaganje suncu. U zavisnosti od tipa fotoosetljivosti, simptomi se javljaju različitom brzinom, od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon bilo kakvog izlaganja suncu, a isto tako i prolaze.

Da li neki lekovi mogu izazvati alergijsku reakciju na sunce ?

U lekove koji najčešće izazivaju fotosenzitivne reakcije spadaju:

• Retinoidi
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (ketoprofen, naproksen, piroksikam, ibuprofen)
• Neki antibiotici (tetraciklini i sulfonamidi)
• Antimikotici
• Oralni antidijabetici
• Neki hormonski preparati za oralnu kontracepciju.

Fotosenzitivnost se može javiti i kada se lek unosi oralno i kada se primenjuje na koži. Preparati kantariona takođe često daju fotosenzitivne reakcije.

Koji je najbolji tretman za alergije na sunce?

Nažalost, ne možete izlečiti polimorfnu ​​svetlosnu erupciju, ali možete ublažiti simptome korišćenjem visokokvalitetnih krema za sunčanje i izbegavanjem previše izlaganja suncu. Trebalo bi da izbegavate sunce kada je najjače - to jest, između 11 i 15 časova. u toplijim mesecima. Nosite zaštitnu odeću i ostanite u senci, gde je to moguće.

Sve delove kože koji su izloženi sunčevoj svetlosti, kao i one ispod tanke odeće, treba zaštititi sredstvom za zaštitu od sunca s visokim zaštitnim faktorom (SPF 20 ili viši). S obzirom da postoje alergije na UVA, UVB ili oba tipa UV zraka, veoma je važno da se koristi sredstvo koje sadrži obe vrste UV filtera. Kožu treba štititi i u zatvorenom, jer UVA zraci prolaze kroz staklo.

Bitno je zaštititi usne odgovarajućim zaštitnim faktorom, a to je najmanje 20. Pacijentima se preporučuje postepeno izlaganje suncu i upotreba san-blok preparata, s visokim sadržajem mehaničkih filtera poput cink-oksida i titan-dioksida, a treba izbegavati preparate s para-aminobenzojevom kiselinom (PABA) jer mogu delovati dodatno iritantno na kožu.

Takođe treba izbegavati identifikovane fotosenzibilizatore - međutim, lekove ne treba prekidati bez prethodne konsultacije sa lekarom. Ako dozvolite vašoj koži da se polako navikne na izlaganje suncu, možda ćete primetiti da se simptomi alergije na sunce poboljšaju.

Pored krema za sunčanje i losiona, lekovi mogu pomoći i kao tretman alergije na sunce. Na primer, uzimanje beta-karotena, kalcijuma, nikotinamida ili folne kiseline na početku leta može pomoći ljudima da se polako naviknu na izlaganje suncu. Pored toga, za lek zasnovan na južnoameričkoj biljci paprati Polipodium leucotomos se kaže da je efikasan dodatak proizvodima.

Lekari kažu da alergija na sunce nije opasna po zdravlje, ali ukoliko primetite neke burnije reakcije na koži, konsultujte dermatologa.

Proizvodi koje preporučujemo:

Solgar Beta Carotene 60 kapsula

Natural Wealth Beta Carotene Provitamin A - 100 kapsula

Heliocare 360 Pediatrics Mineral SPF50+

Heliocare 360 Pediatric ATOPIC sprej losion SPF 50

Heliocare 360° gel oil-free SPF 50 zaštita od sunca

Tamara Ember, studentkinja medicine Univerziteta u Novom Sadu

Video na sličnu temu možete pogledati ovde